Saboteur

Written by Daffy     January 10, 2010     2

 

Console

PC • Xbox360 • PS3

Žanr	Action Adventure Shooter
Izdavač	EA Games
Razvojni tim	Pandemic Studios
Datum izlaska	December 08, 2009
Tip	DL-DVD
Kapacitet	7.5 GB
Broj igrača	Single player • Multiplayer
Zvanični sajt	http://www.pandemicstudios.com/thesaboteur/

GamersHouse Ocena

7.8

 

Ocena korisnika

0.0 (0)

 

Na neki način, Saboteur izgleda kao prilično sličan projekat sa još jednom igrom Pandemic-a, prošlogodišnja, Mercinaries 2: World in Flames. Obe igre poseduju jedan unikatan format open-world situacija, uništavanje objekata je jedan od njihovih najzabavnijih elementa i da ne zaboravim, tu su i zabavne ideje, koje na kraju ispadaju  ne baš zabavne u meri u kojoj bi trebalo.I pored toga što Saboteur nema toliko banalnih momenata kao Mercinaries 2, rekao bih da sam malo više očekivao. Iako se dejstvo odvija u periodu Drugog svetskog rata (tačnije u Nazi okupiranom Parizu), Saboteur ne sadrži klasični WWII oblik kao ostale šablonske igre u pogledu teme. Nije Saving Private Ryan, nego je više kao The Great Escape u stilu Inglorious Bastrards-a (ukoliko ste ih gledali). Glavna je tema priče osveta Irca nazvanim Sean Delvin, mehaničar i ujedno bivši profesionalni „race car“ vozač, koji traga za jednim nacističkim oficirom, čovekom koji stoji iza prevare u njegovoj prvoj profesionalnoj trci i ujedno iza ubistva njegovog najboljeg prijatelja. I pored toga što sam razvoj priče i nije baš zabavan, nekako, napeto raspoloženje „ludog“ Irca, njegov akcenat i temperament, osvežavaju njen tok.

Možda je jedan od najboljih elementa u Saboteur-u vizuelni trik o kome se priča već duže vreme. Delovi grada okupirani nacistima su predstavljeni u crno-belom stilu, sa tamnim oblacima na nebu. Kada budete oslobodili neki deo eliminisanjem neprijatelja u istom, oblaci nestaju, boja u gradu se vraća, a stanovnici počinju da se normalno kreću. To nije loš trik, s obzirom na to da svet video gejming industrije funkcionišu pozajmljivanjem malih ideja kao što je ova. Ipak, ukoliko Okami i Prince of Persia ne bi koristili istu (na neki način) ideju, kod Saboteur-a bi imala duplo veći efekat. Iako bi igra trebala biti Open World, same misije slede nekoliko prilično fiksnih formula kao: „Idi tamo, raznesi nešto, eliminiši nekog, ukradi nešto, pobegni...“. Ali ovde je fora što možete istim misijama pristupiti na nekoliko različitih načina. Delvin poseduje četiri različite primarne discipline, i veći broj zadataka je tako konstruisan kako bi upotrebljavali kombinacije svih sposobnosti (ili bolje reći – tehnike).

Pored eksploziva, koji ćete koristiti u većem delu igre, tu su i standardna vatrena oružja, koja možete nebavljati kroz grad preko trgovaca na crnom.Koji god način igre odaberete, suočićete se sa prilično dosta akcije u kojoj ima udeo i sama Pandemic-ova izrada pucanja, razume se u pozitivnom smislu. Neprijatelji rade u grupama (normalno), Pariz je pun snajperskih kuli i machine-gun gnezda, što ponekad pravi akciju krajnje nepredvidivom, pa čak i u nekim slučajevima može vas dovesti do tačke frustracije. S druge strane, Delvin može nositi nerealno velik broj municije, njegov se health regeneriše... tako da sama akcija poseduje neki balans.